artroza zglobova

Artroza zglobova

Artroza (ili kako se sada u anglosaksonskoj literaturi sve više sreće naziv osteartritis) je najčešća degenerativna bolest zglobova koja se karakteriše propadanjem hrskavice. Najčešće se komplikuje upalom samog zgloba ili je pak nastala kao posledica upale zgloba. Artroza nikada ne dovodi do smrti pacijenta ali otežava njegov život zbog konstantnih bolova i ograničenja pokretljivosti. To je sporoprogresivna bolest zglobova, što znači da se simptomi razvijaju postepeno, godinama.

Uloga hrskavice u zglobu je da omogući normalnu pokretljivost zgloba tako što će smanjiti trenje obzirom da je to jedno sluzavo vezivno tkivo. Sluzavo je jer luči lubrikante koji je podmazuju i samim tim olakšavaju da dve kosti klize jedna preko druge bez stvaranja trenja.

Kolika je učestalost artroze?

Smatra se da čak 10% populacije ima znake artroze koji se mogu videti na rendgenu a da čak 50% ima neke simptome. Sa starošću se taj broj povećava, tako da se čak kod 80% starijih od 60 godina na rendgenu mogu naći znaci artroze. Znaci koji se vide na rendgenu ne moraju da budu uzajamno povezani sa subjektivnim tegobama i bitnim oštećenjem funkcije zgloba.

Koji su uzročnici artroze?

Tačan uzrok artroze nije poznat. Smatra se da se osobe rode sa genetskom predispozicijom tj naslede mogućnost da obole jer su nasledile promenjen gen za neki od proteina koji se nalazi u hrskavici zgloba. Medjutim, nije samo nasleđe neophodno da bi se bolest razvila. Najčešće je potrebno i dejstvo faktora iz spoljašnje sredine. Najverovatnije ima više faktora koji se međusobno dopunjuju.

Osnovni problem je na nivou hrskavice. Hrskavica tokom vremena postaje hrapava zbog mikropovreda pri čemu njeni fragmenti prelaze u zglobnu tečnost. Zbog novonastalih neravnina na samoj hrskavici, dolazi do pojave trenja. Zglobna kapsula se trudi da smanji količinu trenja na taj način što povećava količinu tečnosti. Zbog velike količine tečnosti u zglobu, javlja se otok. Na mestima u zglobu gde je kost ostala ogoljenja (potpuno se uništila hrskavica), kost trpi direktan pritisak zbog čega se razvijaju izraštaji koje nazivamo osteofiti ili ako se to sve dešava na kičmenom stubu-spondilofiti. Osteofiti su zaslužni za pojavu bola prilikom pokreta kao i pojavu pucketanja u samom zglobu (tzv krepitacije).

Koji su faktori rizika za nastanak artroze?

Starenje, gojaznost –gojaznost je problem i zbog samog fizičkog opterećenja na zglobove. U Srbiji se prema rezultatima Svetske zdravstvene organizacije (SZO) procenjuje da je gojazno 26% muškaraca i 23% žena, a da prekomernu težinu ima čak 66% muškaraca i 51% žena. To je sve zbog savremenog načina života koje uključuje smanjenu fizičku aktivnost. Kada nema fizičke aktivnosti nema ni ishrane hrskavice. Prema izveštajima SZO, 65% muškaraca i 76% žena je u našoj zemlji fizićki neaktivno. Pored starenja i gojaznosti, i prethodne povrede, ili neka druga oboljenja kostiju predstavljaju faktore povećanog rizika za nastanak osteartritisa.

Koja je klinička slika?

Manifestuje se bolom u zahvaćenim zglobovima. Od reumatoidnog artritisa i spondiloartritisa, bol u artrozi se razlikuje po tome što se on pojačava pri pokretima a smanjuje pri mirovanju i nema fenomena dugotrajne jutarnje ukočenosti kao kod ova dva oboljenja. Ukočenost je kratkotrajna i može da se javi nakon dužeg mirovanja. Manifestuje se i otokom zgloba, nestabilnosti i nesigurnosti pri upotrebi zgloba. Javlja se ograničenost pri upotrebi ovog zgloba ili onesposobljavanje za određene radnje.

Glavni znaci su osetljivost pojedinih tačaka na rubu zgloba ili tetivnih pripoja u blizini zgloba, zadebljanje zglobnih okrajaka koji se mogu osetiti pri pregledu (osteofiti), pucketanja pri pokretima.

Artroza zahvata zglobove šaka, noseće zglobove donjih ekstremiteta (skočne zglobove, kolena, kukove) i kičmeni stub.

Kako se postavlja dijagnoza artroze?

Dijagnoza se postavlja razgovorom sa bolesnikom kada nam bolesnik daje informacije o svojim subjektivnim tegobama (najvažniji podatak je bol, koji se javlja pri pokretu i smanjuje pri mirovanju,jutarnje ukočenosti nema) zatim pregledom lekara kada lekar primećuje znake artroze (antalgičan položaj tela i pokreti-bolesnik se naginje na stranu kako bi smanjio bol, ograničenost pokreta, gruba pucketanja u zglobu).

Laboratoijski parametri su normalni. Do sada ne postoje dijagnostički faktori koji bi mogli da ukažu na brzu razgradnju hrskavice.

Pored ovih osnovnih, lekari pribegavaju vizualizacionim metodama kako bi videli stanje samog zgloba. U te svrhe se koristi rendgen kada se uz pomoć rendgen zraka dobija senka zgloba, ultrazvučni pregled, magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija. Rendgen predstavlja osnovnu dijagnostičku metodu koja nam često daje dovoljno informacija za postavljanje dijagnoze.

Kako se leči artroza?

Cilj lečenja nam je da se smanji bol i poboljša kvalitet života, i omogući kretanje. Lečenje obuhvata opšte mere i upotrebu lekova. Pod opštim merama je edukacija – treba objasniti pacijentu od čega boluje, smanjenje telesne težine, vežbanje, jačanje mišića, rasterećenje zglobova – štap, šetalica i fizikalna terapija. Od lekova se kreće sa paracetamolom i nesteroidnim protivupalnim lekovima (NSAIL-nesteroidni antiinflamatorni lekovi). Nesteroidni protiv upalni lekovi se mogu primenjivati i lokalno na bolnom mestu. Zatim se mogu dati i kortikosteroidi u sam zglob (intraartikularno). Poslednji način lečenja koji se primenjuje kod teških oštećenja je hirurško lečenje.