koksartroza

Koksartroza

Koksartroza predstavlja degenerativno oboljenje zgloba kuka koje nastaje kao posledica oštećenja hrskavice zgloba. Tokom upotrebe zgloba kuka, oštećena hrskavica povećava mehaničko opterećenje i oštećenje kosti. Vremenom, sa napredovanjem bolesti, zglob zadebljava usled bujanja koštanog i mekih tkiva, pa pokreti postaju sve ograničeniji.

Hrskavica je tkivo koje prekriva kost u zglobovima. Uloga joj je da ublažava mehaničke udare između dve kosti, zahvaljujući tome što ima veoma glatku i elastičnu površinu. Medjutim, hrskavica je relativno tanka i trpi velika opterećenja, pri čemu se njena mehanička vlakna kidaju i ona se neprestano oštećuje. Ali, zglobna hrskavic se istovremeno neprestano obnavlja, pa svoje prirodne funkcije može da ispunjava desetinama godina pri čemu se hrskavica prirodno obnavlja upravo onoliko koliko se mehanički kida tokom upotrebe zgloba. Onog trenutka kada ćelije hrskavice više ne mogu da nadoknade svakodnevna oštećenja, prestaje njena normalna funkcija. Ona se tanji, gubi glatkoću, postaje hrapava i gruba.

Šta sve može da poremeti ravnotežu oštećenja i obnavljanja?

Prvi razlog može biti povećano mehaničko opterećenje koje svakodnevno dovodi do pojave takozvanih mikropovreda, malih pucanja hrskavice. To se često dešava u profesionalnom bavljenju sportom ili kod osoba koje imaju problema sa viškom kilograma. Pojačano opterećenje zgloba nastaje i kod velikih povreda kao na primer prelom kostiju u blizini zgloba ili isčašenje zgloba kuka.

Drugi razlog slabljenja funkcije ćelija hrskavice je starenje. Kao što i druga telesna tkiva vremenom gube svoju idealnu funkciju, i ćelije hrskavice u čovekovom starijem životnom dobu gube sposobnost da to tkivo obnavljaju kao u mladosti što doprinosi razvoju koksartoze.

Koji si simptomi i znaci koksartroze?

Glavni simptom ove artroze je bol pri hodu. Ova bol se najčešće javlja u preponi, širi se ka pozadi ka sedalnom i slabinskom predelu ali i u kolenu. Može se javiti osećaj kratkotrajne ukočenosti zgloba nakon perioda mirovanja, i ograničenost obima pojedinih pokreta. Kasnije može doći do skraćenja noge i značajne slabosti okolnih mišiča zbog komplikacija koksartroze koje predstavljaju najčešće razlog hirurškog lečenja.

Kako se postavlja dijagnoza koksartroze?

Bolest se otkriva na osnovu podataka o tegobama koje ima bolesnik, zatim pregledom bolesnika i snimanjem zglobova. U ranom otkrivanju koksartroze može da pomogne pregled zgloba kuka ultrazvukom i pregled magnetnom rezonancom. Snimanje zglobova rendgenom može da potvrdi dijagnozu osteoartritisa, ali ne pomaže u ranom otkrivanju bolesti zato što se promene vidljive rendgenom javljaju kasno, u poodmakloj fazi bolesti. Ne postoje ni rutinski laboratorijski nalazi koji mogu specifično da ukažu na koksartrozu pa se laboratorijsko ispitivanje koristi samo ako se sumnja na neku drugu bolest zglobova, na artritis na primer.

Kako se koksartroza leči?

Lečenje koksartroze se sastoji od opštih mera, primene lekova, fizijatrijskog i hirurškog lečenja. Opšte mere podrazumevaju između ostalog promene u svakodnevnom životu koje mogu da pomognu lečenju. Gojazne žene imaju četiri puta veći rizik a gojazni muškarci pet puta veći rizik da obole pa je smanjenje prekomerne težine važna mera rasterećenja zglobova i lečenja. Razna pomagala pri hodu (štap, štake, šetalica) smanjuju boll pri kretanju i daju obolelima osećaj sigurnosti.

Fizikalna terapija (vežbanje, primena toplote, hladnoće, raznih vrsta električnih struja, TENS-a, lasera male snage i drugo), kao i akupunktura, važan su deo lečenja bolesnika sa koksartrozom.

Lekovi se daju kako bi smanjili osećaj bola i najčešće su to nesteroidni protivzapaljenski lekovi (primer ibuprofen, diklofenak) i nesteroidni antireumatici.

Ima i novih savremenih metoda lečenja osteoartritisa. Među njima se ističu metode ubrizgavanja u zglobove plazme obogaćene trombocitima, kombinacija metode ubrizgavanja plazme obogaćene trombocitima i davanja hijaluronata, metoda ubrizgavanja autologog kondicioniranog seruma (Orthokine), kao i lečenje matičnim ćelijama.

Ukoliko se koksartroza i dalje razvija, uprkos terapiji lekovima i metodama fizikalne medicine, ako su bolovi veoma jaki i oštećenje veoma veliko, neophodno je hirurško lečenje. Postoji niz hirurških metoda koje mogu da pomognu obolelima od osteoartritisa, a najpoznatija je ugradnja veštačkog zgloba.

Kako sprečiti razvoj koksartroze?

Dovoljno pravilnog kretanja, (rekreativno) bavljenje sportom, umeren rad bez preteranog mehaničkog opterećenja zglobova, jaki mišići i normalna telesna težina jesu najbolja preventiva za preranu pojavu ili ubrzan razvoj koksartroze. Ishrana podrazumeva uobičajen zdrav jelovnik bogat voćem i povrćem, uz umereno korišćenje posnih mesa.