burzitis

Burzitis

Burze su kesice ispunjene tečnošću koje deluju kao jastučići između kostiju, tetiva, zglobova i mišića. Ima ih mnogo u telu a uloga im je da amortizuju i podmazuju tačke između kostiju, tetiva i mišića oko zglobova. Burze su obložene sinovijalnim ćelijama. Sinovijalne ćelije luče tečnost koja takođe smanjuje trenje između tkiva. Ovi amortizeri i lubrikanti omogućavaju lako pokretanje zglobova.

Burzitis predstavlja zapaljenje burze. Kao i pri svakom zapaljenju, i u burzitisu se povećava količina tečnosti i stvara se otok i jaka bol pri kretanju.

UZROCI NASTANKA BURZITISA:

Burzitis može da bude posledica neke povrede, infekcije ili već postojećeg oboljenja usled kojeg se formiraju kristali u burzi.

Povrede mogu da dovedu do iritacije tkiva unutar same burze i da izazovu upalu. Ovo predstavlja veliki problem jer se postepeno razvija i može da se prenese i na okolne mišiće, tetive ili zglobove. Povrede se dešavaju kod osoba koje ponavljaju iste pokrete pri čemu se stvara trenje. To se često javlja kod tenisera (“teniski lakat”), bacača diska, koplja, ili kod čistačica, zidara, keramičara koji kleče (“svešteničko koleno”) i studenata koji uče držeći laktove na stolu. Mehanička iritacija stimuliše upalu koja dovodi do izlučivanja tečnosti u samu burzu, što na kraju dovodi do otoka i javljanja bola.

Infekcije koje izazivaju burzitis češće se javljaju u burzama koje su bliže površini kože, kao što su one u zglobu lakta. Posekotina je prilika za prodiranje bakterija u burzu. Većina zdravih ljudi nije ugrožena od bakterija koje prodiru kroz kožu, međutim, osobe sa slabim imunim sistemom spadaju u rizične grupe (osobe obolele od HIVa npr).

Osobe sa nekim oboljenjima imaju veće šanse da u burzama dođe do formiranja kristala. Kristali iritiraju burzu i dovode do oticanja. U oboljenja koja mogu da budu uzročnici burzitisa spadaju giht, reumatoidni artritis i skleroderma.

KLINIČKA SLIKA:

Burzitisi se najčešće javljaju između 40 i 60 godina, i češće kod osoba ženskog pola. Mogu početi naglo, posle poznatog ili nepoznatog uzroka burzitisa. Lokalno se javlja bol, otok, crvenilo kao i ograničena pokretljivost u predelu zgloba, ali može biti propraćena i nespecifičnim sistemskim simptomima kao što su malaksalost, jeza, povišena telesna temperatura. Nekada može doći do pucanja kesice i izlivanja u okolno tkivo. To se događa često sa Bekerovom cistom, kada se tečnost izlije u potkolenicu i može otežati dijagnozu.

Najčešća lokalizacija burzitisa su u predelu ramena, u predelu lakta, u predelu karlice i kuka, u predelu kolena( tzv Bekerova cista) i u predelu stopala.

STUDENTSKI LAKAT – Ovde imamo upalu burze koja se nalazi ispod kože a iznad koštanog vrha lakta. Kod dugotrajnog naslanjanja na laktove (učenje za stolom ili neke druge aktivnosti) dolazi do pritiska na sluznu vreću koja zatim reaguje upalom. Upala dovodi do bubrenja burze što se vidi formiranjem jastuka na laktu uz prisutnu bol.

BEKEROVA CISTA – karakteriše se otokom sa zadnje strane kolena, u zatkolenoj jami koje se pojavljuje kao rezultat povreda u zglobu kolena poput pucanja meniskusa. Uzroci mogu biti dizanje i nošenje prevelikog tereta, uvrtanjem, rotacijom, padom ili nezgodnim doskokom. Kada dođe do povrede unutar kolena, otok se obično pojavljuje unutar kapsule zgloba kolena, ponekad i unutar burze, obično sa zadnje strane kolena.

DIJAGNOZA:

Da bi se postavila dijagnoza burzitisa, lekar mora da pregleda obolelu regiju i da postavi pitanja o skorasnjim tegobama i aktivnostima. Pored razgovora i pregleda, često se koriste i dodatne metode kao što je:

  • Rendgen kojim se proverava da li je doslo do nekog naprsnuća kosti ili do nekog preloma.
  • Analiza krvi kojom se utvrđuje da li postoji reumatoidni artritis.
  • CT ili Magnetna rezonanca kako bi se utvrdilo da li postoji poderotina na tetivi.

LEČENJE:
Uvek se lečenje započinje RICE procedurom koja podrazumeva mirovanje , hladjenje obolelog mesta kako bi se smanjio otok i zapaljenje, kompresija obolelog mesta zavojem ili elastičnim steznikom i izdizanjem ekstremiteta što se obično radi tako što se postavi jastuk ispod povredjene noge kako bi noga bila iznad nivoa tela.

Pored prethodne, koristi se i medicinska terapija koja podrazumeva davanje steroida direktno u oboleli zglob, i ako se utvrdi bakterija kao izazivač burzitisa, primenjuju se antibiotici. Za smirivanje osećaja bola koriste se lekovi iz grupe nesteroidnih protivupalnih lekova kao što je ibuprofen, diklofenak, naproxen.

Ukoliko sve ovo ne daje rezultate primenjuje se i hirurško uklanjanje burze.