rastavic

Upotreba rastavića u lečenju reumatskih bolesti

Preslica, konjski rep, vrtenika, barska metlica ili – rastavić, višegodišnja je i korovska biljka koja uglavnom raste na vlažnim mestima, pored potoka i reka. Podseća na zimzeleno drvo koje može narasti i do 80 cm visine i vekovima je poznata po svojim lekovitim svojstvima.

Izgled i stanište

Rastavić kao korenska biljka ima karakterističan, razgranat koren i veoma jako stablo. Iz tog razloga je neophodno voditi računa prilikom branja, kako se ne bi oštetila, jer je poznato da se ona može koristiti duži vremenski period ukoliko nije oštećena. Uglavnom se bere u periodu između leta i jeseni, a njeno dugotrajno sušenje pomaže da se očuvaju sva lekovita svojstva. Nakon toga se od rastavića uglavnom prave čajevi. Sama biljka na stabljici retko ima grane, a ukoliko se i pojave, uglavnom imaju oblik pršljenova. Listova skoro i da nema, pa fotosintezu obavlja stablo kao najsnažniji deo biljke. Najčešće se javlja u vlažnim i otvorenim šumama, pašnjacima, obradivim površinama, putevima, područjima i blizu ruba potoka. Biljka je široko rasprostranjena u Severnoj Americi i u Norveškoj, Švedskoj, Finskoj i Rusiji. Takođe se može naći i Teksasu, Indiji i Iranu. Manje je rasprostranjena u južnoj hemisferi, ali se javlja u Argentini, Brazilu, Čileu, na Madagaskaru, u Indoneziji, Australiji i na Novom Zelandu.

Lekovita svojstva

Korišćenja rastaviće kao lekovite biljke potiče još iz perioda stare Grčke i Rima, kada se najčešće koristio za opekotine i prelome. Zbog toga što sadrži velike količine minerala pomaže kod određenih zdravstvenih stanje poput anemije. Sama biljka sadrži nekoliko susptanci, zahvaljujući kojima je važna sa medicinskog aspekta. Bogata je silicijumom, kalijumom, kalcijumom, manganom, magnezijumom i fosforom. Silicijum kod rastavića pomaže u pojačavanju vezivnog tkiva, u jačanju kostiju, kao i kod zglobnih oboljenja, naročito artritisa. Rastavić pomaže i apsorpciju kalcijuma u organizmu, pa se uglavnom i preporučuje pacijentima koji imaju probleme sa zglobovima i kostima. Takođe sadrži i vitamine A, C i E koji predstavljaju snažne antioksidanse. Antioksidativni efekti rastavića utiču i na bolji rad mozga, zbog činjenice da pomažu u eliminisanju slobodih radikala iz organizma. Rastavić ima antibakterijska svojstva, što znači da može zaštititi organizam od supstanci koje mogu ugroziti imunološki sistem. Rastavić je posebno efikasan kod pacijenata koji su povređeni ili se oporavljaju od bolesti, jer infekcije mogu biti mnogo ozbiljnije kada napadaju već oslabljen imunološki sistem. Takođe se često može naći i u raznim kremama i organskim kozmetičkim proizvodima, kao jedinstvena i kompleksna mešavina antioksidansa, antiinflamatornih, silicijumskih i drugih jedinjenja, koja su moćni agensi za negu kože, naročito kada je u pitanju lečenje akni i čireva. Rastavić je takođe dobar i za pacijente sa dijabetesom i bolestima respiratornih organa.

Rastavić i zglobna oboljenja

Iako rastavić pomaže kod mnogih bolesti, veoma je rasrpostranjena njegova upotreba među pacijentima sa zglobnim oboljenjima, a naročito sa osteoartritisom. Veoma je pogodan za bolove u kostima i zglobovima, zbog činjenice da u sebi sadrži silicijum kao važan mineral za izgradnju kolagena u ljudskom organizmu, jer omogućava pravilno funkcionasanje enzima prolil hidroksilaze. Istovremeno, omogućava i olakšava telu da zadržava kalcijum koji je neophodan za jake kosti. Rastavić pomaže u očuvanju tetiva i ligamenata, ali je za skoro sva zlobna oboljenja, a naročito osteoartritis važan, jer omogućava očuvanje hrskavice. Takođe ima antiinflamatorna svojstva i ublažava upale koje nastaju izazvane artritisom. Jedno istraživanje sprovedeno 2014.godine, pokazalo je kako rastavić deluje na pacijente sa artritisom. Naime, esktrakt koji je najvećim delom bio sačinjen od rastavića, smanjio je nivo TNF-alfa – citokina koji učestvuje u sistemskoj inflamaciji i koji se smatra presudnim za nastanak reumatoidnog artritisa. Nakon sprovedenog istraživanja, nivo CRP-a kod pacijenata je bio drastično manji.