reumatske bolesti

Reumatske bolesti

Reumatske bolesti su najčešće hroničnog toka i uglavnom ne ugrožavaju život direktno, ali smanjuju kvalitet života i radnu sposobnost, pa pored zdravstvenog imaju i socio-ekonomski značaj.

Za sada ne postoji jedinstvena podela reumatskih bolesti obzirom da je uzrok uglavnom nepoznat i način nastanka često nedovoljno razjašnjen. Smatra se da se osobe rode sa genetskom sklonošću koja se ispoljava nakon dejstva nekog faktora iz spoljašnje sredine (stres, virusne infekcije, loše navike u ishrani, višak kilograma…)

Karakterišu ih bolovi (u miru ili pri pokretima) u mišićima, tetivama, kostima ili zglobovima, kao i smanjena pokretljivost. Najčešće su degenerativne reumatske bolesti, koje nastaju usled propadanja hrskavice zgoba, i vanzglobne bolesti, kod kojih su oštećene strukture oko zglobova koje pomažu pri pokretima kao što su mišići, fascije, ligamenti i tetive.

Podela koja se danas uglavnom koristi jeste podela na zapaljenske bolesti, degenerativne bolesti, metaboličke bolesti i vanzglobne bolesti.

  • Zapaljenske reumatske bolesti su bolesti koje su uzrokovane upalom organa za kretanje i potpornog tkiva koje okružuje te organe (kosti, mišiće, tetive). Postoje i zapaljenske reumatoidne bolesti koje utiču na celo telo kao što je sistemski eritemski lupus i miozitis. Glavni predstavnik zapaljenskih bolesti je reumatoidni artritis. Mnogi, ali ne svi pacijenti sa reumatoidnim artritisom imaju antitela na jedan od sopstvenih proteina. Njihov imuno sistem prepoznaje te proteine kao strane i opasne. Ako bismo mogli da sprečimo ovu reakciju, mogli bismo da izlečimo reumatoidni artritis. Međutim, danas ga možemo samo ublažiti.
  • Degenerativne bolesti se karakterišu propadanjem hrskavice zgloba i sve su označene kao artroze (po anglo-saks. osteoartritis). Može da zahvati zglobove kuka (koksartroza), kolena (gonartroza), ramena (omartroza), zglobove kičmenih pršljenova (spondiloza) i veoma retko sitne zglobove šaka, stopala. Ono po čemu se ova vrsta oboljenja razlikuje od zapaljenskih je u tome što se bol javlja pri kretanju ali se smanjuje u mirovanju, i kratkotrajna jutarnja ukočenost, za razliku od reumatoidnog artritisa gde jutarnja ukočenost traje duže od 30min.
  • Metaboličke bolesti su posledica promenjenog metabolizma . Kao najčešće i najznačajnije metaboličke bolesti se izdvajaju giht i osteoporoza.
  • Vanzglobne reumatske bolesti su bolesti koje zahvataju strukture oko samog zgloba –to su mišići i njihovi omotači, tetive, burze, sluzne kese i dr. Javljaju se zbog preteranog korišćenja i opterećenja zgloba koje vremenom dovodi do oštećenja tih struktura. U okviru ove grupe ubrajamo burzitis, tendinitis, fibromijalgiju i mnoge druge.

Najčešće bolesti koje se javljaju u oblasti reumatologije su:

Reumatoidni artritis, Sistemski eritemski lupus, Sjogrenov sindrom, Osteoartritis (artroza), Skleroderma, Burzitis, Fibromijalgija, Giht, Osteoporoza kao i mnoga druga.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je hronična, zapaljenska i autoimunska bolest koja dovodi do toga da naše telo pogrešno napada sopstvene zglobove. Kod nekih ljudi, stanje može oštetiti različite sisteme tela, uključujući kožu, oči, pluća, srce i krvne sudove. Za razliku od artroze, reumatoidni artritis utiče na sinovijalnu membranu zglobova, uzrokujući bolno oticanje koje može dovesti do oštećenja kosti i deformiteta zglobova.

Upala povezana sa reumatoidnim artritisom je ono što može oštetiti i druge delove tela. Dok novi tipovi lekova dramatično poboljšavaju mogućnosti lečenja, teški reumatoidni artritis može uzrokovati fizičke smetnje i invalidnost.Lekovi koji se koriste u lečenju reumatoidnog artriitisa su bolest modifikujući lekovi i biološka terapija.

Sistemski eritemski lupus (SLE-systemic lupus eritematosus)

To je autoimuna bolest gde naše telo napada sopstvena tkiva i organe. Upala uzrokovana lupusom može uticati na druge delove tela – uključujući zglobove, kožu, bubrege, krvne sudove, mozak, srce, pluća. Lupus se jako teško dijagnostikuje jer njegovi znaci i tegobe često oponašaju tegobe koje se javljaju u drugim bolestima. Najočigledniji znak lupusa je crvenilo na licu koje je u obliku leptira sa rasirenim krilima. Ovaj znak se javlja u mnogim, ali ne u svim slučajevima lupusa. Neki ljudi se rađaju sa tendencijom razvoja lupusa, koji može biti izazvan infekcijama, određenim lekovima ili čak sunčevom svetlošću. Iako nema leka za lupus, tretmani mogu pomoći u kontroli simptoma.

Sjegrenov sindrom (sw. Sjögren syndrom)

To je reumatoidno oboljenje koje se karakteriše upalom suzne i pljuvačnih žlezda što na kraju rezultuje suvoćom u oku i suvoćom u ustima zbog smanjenog lučenja suza i pljuvačke. Sjegrenov sindrom često prati druge poremećaje imunskog sistema, kao što je reumatoidni artritis i lupus.

Iako se može razviti u bilo kojoj životnoj dobi, većina ljudi je starija od 40 godina u trenutku postavljanja dijagnoze. Stanje je mnogo češće kod žena. Tretman se fokusira na ublažavanje simptoma.

Osteoartritis

Pripada grupi degenerativnih bolesti, a karakteriše se propadanjem hrskavice čije je uloga da smanji trenje prilikom pokreta. Zbog oštećenja hrskavice javlja se trenje pri kretanju koje uzrokuje jaku bol. Bol se pojačava pri kretanju a smanjuje pri mirovanju. Uglavnom zahvata noseće zglobove kao što su skočni zglob, koleni zglob (gonartroza), kuk (koksartroza).

Simptomi artroze su: Bol pri kretanju koja se smanjuje pri mirovanju, otok i poremećena funkcija zahvaćenog zgloba.

Skleroderma

To je sistemska bolest potpornog tkiva. Sistemska označava da pored zglobova zahvata i druge delove tela kao što su srce, bubreg, digestivni sistem, koža. Skleroderma je autoimunska bolest a karakteriše se većim stvaranjem i nagomilavanjem kolagena u organima pri čemu organi otvrdnjavaju i gube svoju normalnu funkciju.

Fibromijalgija

Fibromialgija pripada grupi oboljenja koja se zovu sindromi nepoznatog bola u kostima i mišićima. Uzročnik ovog oboljenja nije poznat. Karakteriše se dugotrajnim bolom u mišićima i kostima koji ne može tačno da se lokalizuje. Bol se opisuje kao da se nalazi duboko u telu. Javlja se i izražena malaksalost i težak umor kao i loš san.

Giht

To je česta i složena upala zgloba koja može da zahvati bilo koju osobu. Odlikuje se iznenadnim, teškim napadima bola, oticanja, crvenila i osetljivosti u zglobovima. Najčešće zahvata zglob nožnog palca. Napad gihta može da se pojavi iznenada u toku noći pri čemu osoba ima utisak da je njen palac u plamenu. Oštećeni zglob je vruć, natečen i toliko osetljiv da čak i težina lista na njemu može izgledati nepodnošljivo. Simptomi gihta mogu da dođu i odu, ali srećom postoji način da se upravlja simptomima.

Burzitis

To je bolno stanje koje utiče na male, tečnošću ispunjene vrećice-burze koje deluju kao amortizeri za kosti, tetive i mišiće. Burzitis se javlja kada se burze upale. Najčešća lokacija za burzitis su u ramenu, laktu i kuku, međutim i drugi zglobovi mogu biti zahvaćeni. Uglavnom se javlja u zglobovima koji često ponavljaju pokret. Tretman uključuje odmaranje i zaštitu od dalje povrede. U većini slučajeva bol u burzitisu prolazi nakon nekoliko nedelja uz pravilan tretman.

Osteoporoza

Osteoporoza dovodi do slabljenja i krhkosti kostiju – tako da pad ili čak blagi stresovi kao što su savijanje ili kašljanje mogu izazvati prelom. Prelomi povezani sa osteoporozom najčešće se javljaju u kuku, zglobu ili kičmi. Kod osteoporoze se remeti normalan ritam stvaranja nove i uklanjanja stare kosti.

Osteoporoza zahvata i muškarce i žene svih uzrasta,najčešće žene u menopauzi. Nadoknada nedostatka nekih od mineral ili vitamina, fizička aktivnost i zdrava ishrana su ključne za sprečavanje ove bolesti.

Kako se leče reumatske bolesti?

Ne postoji specifična terapija za reumatoidna oboljenja, sem za artritis izazvan bakterijama kada se koriste antibiotici. Lekovi koji se koriste u terapiji reumatoidnih bolesti su lekovi za suzbijanje simptoma i za poboljšanje kvaliteta života.

Zapaljenske bolesti se leče lekovima koji smanjuju upalu, metaboličke reumatske bolestii se leče adekvatnim unosom vitamina D i kalcijuma uz druge lekove koje propisuje lekar. Vanzglobne i degenerativne bolesti se leče fizikalnom medicinom koja daje bolje i dugotrajnije efekte od lekova koji služe za smanjenje bola.

Kako pacijent može sebi da pomogne kod reumatskih problema?

Zahvaljujući ArthroCure-u reumatski bolovi koje osećate će se ublažiti, upale umanjiti, zglobovi će vam biti kao „podmazani“, kosti ojačane a vaša pokretljivost će se popraviti/povratiti.

Preparat ArthroCure-a sadrži 6 sastojaka: Glukozamin koji pomaže da se poveća pokretljivost zglobova i smanje bolovi. Tamjan ima snažno antiupalno delovanje i efikasno ublažava bol. Đavolja kandža osim što smanjuje upalu i bolove – pomaže i u izgradnji hrskavice u zglobovima. Zimzelen ima protivupalno, sedativno i analgetično delovanje. Rastavić sprečava gubitak koštane mase i smanjuje bolove. Kora bele vrbe ima protivupalno dejstvo i prirodni je analgetik i antipiretik.

ArthroCure se proizvedi u Francuskoj po recepturi čuvenog reumatologa, profesora Henrija Varsana.

Ukoliko niste 100% zadovoljni rezultatima postignutim upotrebom ArthroCure-a novac će vam biti vraćen.