bol u kolenu

Bol u kolenu

U izgradnji kolenog zgloba učestvuju tri kosti:

  • donji kraj butne kosti,
  • gornji kraj golenjače i
  • patella (čašica).

Butna kost i golenjača su direktno povezane, dok se patela, odnosno čašica kolena, nalazi ispred butne kosti. Površina zgloba kolena prekrivena je tankim slojem hrskavice čija je uloga da zaštiti kost i omogući nesmetane pokrete u samom zglobu smanjujući trenje. Između butne kosti i golenjače nalazi se još jedna fibrozno-hrskavičava struktura koja se naziva meniskus. Meniskus štiti krajeve kostiju od oštećenja tako što sprečava njihovo međusobno dodirivanje za vreme neke aktivnosti poput trčanja, brzog hodanja i skakanja. Kosti zgloba kolena okružene su kapsulom koja je izgrađena od dve membrane (spoljašnje i unutrašnje). Ove dve membrane odgovorne su za lubrikaciju, odnosno podmazivanje kostiju zgloba kolena. Kapsula zgloba kolena se nalazi u direktnom kontaktu sa ligamentima koje drže koleno na mestu. Ovi ligamenti pružaju jačinu i potporu kostiju kolena, a omogućavaju i njihovo normalno pozicioniranje u kolenu.

Bol u kolenu je česta tegoba koja pogađa ljude svih uzrasta. Bol u kolenu može biti rezultat povrede, kao što je pucanje ligamenta ili oštećena hrskavica. Medicinska stanja – uključujući artritis, giht i infekcije – takođe mogu uzrokovati bol u kolenu.

Koji je mogući uzrok bola u kolenu?

Bol u kolenu nastaje zbog povrede kostiju ili neke druge strukture zgloba kolena, zapaljenskih procesa u zglobu kolena, artroze kolena ili iz nekih drugih uzroka.

1. Povrede – Bol u kolenu može biti posledica povrede bilo koje od struktura zgloba kolena – ligamenti, tetive ili burze koje okružuju zglob kolena ili kosti, hrskavice i ligamenti koji učestvuju u formiranju samog zgloba. Neke od najčešćih povreda zgloba kolena koje se manifestuju bolom su:

  • Povreda prednjeg ukrštajnog ligamenta je naročito česta kod ljudi koji igraju košarku, fudbal ili druge sportove koji zahtevaju iznenadne promene pravca. Sama povreda nastaje usled okretanja kosti natkolenice i potkolenice u suprotnim smerovima dok je puna težina tela oslonjena na nogu.
  • Prelomi kostiju – Kosti kolena, uključujući čašicu (patela), mogu se slomiti tokom sudara motornih vozila ili padova. Ljudi čije su kosti oslabljene osteoporozom ponekad mogu izazvati prelom kolena jednostavno nepravilnim hodanjem.
  • Povreda meniskusa – Zglob kolena se satoji od dva polumesečasta hrskavičava diska čija je uloga da amortizuje pokret u zglobu kolena. Povrede meniskusa su veoma česte u sportovima. Obično nastaju zbog naglih pokreta poput brzog okretanja ili iznenadnog zaustavljanja. Rezultat toga je okretanje kolena u suprotnom smeru što dovodi do prikleštenja i prsnuća tkiva meniskusa što na kraju rezultuje bolom u kolenu.
  • Burzitis kolena – upalu burzi (malih suznih kesica u zglobu).
  • Skakačko koleno – stanje koje nastaje zbog dugotrajnog oštećenja čašične veze koja vrši opružanje kolena.

2. Mehanički uzrok -neki od primera mehaničkog uzroka bola u kolenu su:

  • Ponekad povreda ili degeneracija kostiju ili hrskavice mogu uzrokovati da se komad kosti ili hrskavice odlomi i pluta u zajedničkom prostoru. Ovo ne može stvoriti nikakve probleme ako taj fragment ne ometa kretanje zgloba kolena. Problem se javlja kada su komadići većih dimenzija.
  • Sindrom trenja iliotibijalne trake – Ovo se dešava kada čvrsta traka tkiva koja se proteže od spoljašnjeg dela kuka do spoljašnjeg dela kolena (iliotibijalna traka) postaje toliko čvrsta da se trlja o spoljšnji deo bedrene kosti. Trkači koji trče velike distance i biciklisti su posebno podložni sindromu iliotibijalne grupe.
  • Bolni sindrom čašice kolena – Nastaje kao posledica nepravilnog kretanja čašice pri pokretima savijanja i opružanja kolena. Pacijenti sa bolnim sindromom čašice kolena imaju bolove sa prednje strane kolena koji se obično javlja u toku neke aktivnosti i često se pojačava kada se osobe spuštaju nizbrdo ili niz stepenice

3. Artroza – degenerativna bolest zglobova koja se karakteriše propadanjem hrskavice. Bol se pojačava pri pokretima a smanjuje pri mirovanju.

4. Reumatoidni artritis – Reumatoidni artritis je autoimunska bolest koja može da utiče na skoro svaki zglob u vašem telu, uključujući i kolena. Iako je reumatoidni artritis hronična bolest, ima tendenciju da varira u težini i bol u zglobu se može pojaviti i ponovo izgubiti.

5. Giht – To je česta i složena upala zgloba koja može da zahvati bilo koju osobu. Odlikuje se iznenadnim, teškim napadima bola, oticanja, crvenila i osetljivosti u zglobovima.

6. Septički artritis – Ponekad se zglobovi kolena mogu zaraziti, što dovodi do oticanja, bola i crvenila. Septički artritis se često javlja sa groznicom, i obično nema povrede pre početka bola. Septički artritis može brzo izazvati veliko oštećenje hrskavice kolena. Ako imate bolove u kolenu sa bilo kojim od ovih simptoma, odmah se obratite lekaru.

Koji su faktori rizika za bol u kolenu?

  • Višak kilograma – Prekomerna težina ili gojaznost povećavaju stres na zglobovima kolena, čak i tokom uobičajenih aktivnosti kao što su hodanje ili penjanje i silaženje niz stepenice. To dovodi do postepenog oštećenja i propadanja hrskavice zgloba.
  • Nedostatak fleksibilnosti ili snage mišića – Nedostatak snage i fleksibilnosti može povećati rizik od povreda kolena. Jaki mišići pomažu u stabilizaciji i zaštiti vaših zglobova, a fleksibilnost mišića vam može pomoći da postignete celi raspon pokreta.
  • Određeni sportovi ili zanimanja – Neki sportovi izazivaju veći pritisak na kolena od drugih. Alpsko skijanje sa krutim skijaškim čizmama i potencijalom za padove, košarka, fudbal, odbojka zbog konstantnih padova, povećavaju šansu za početak propadanja zgloba. Poslovi koji zahtevaju ponavljajući stres na kolenima, kao što su građevinarstvo, keramičar, takođe mogu povećati rizik.
  • Prethodna povreda – Ako imate raniju povredu kolena, veća je verovatnoća da ćete ponovo povrediti koleno.

Kako se postavlja dijagnoza?

Razgovorom lekar dobija informaciju o bolu u kolenu, i bliže informacije o preostalim tegobama koje mogu pratiti određene bolesti. Pregledom, lekar uočava i znake koji mogu pratiti oboljenja: Otok, bol, toplina i vidljive modrice. Lekar će pregledom utvrditi da li možete da pomerite potkolenicu u različitim pravcima i sl.

U većini slučajeva će se lekar opredeliti za dodatne dijagnostičke postupke kao što su:

  • Rendgen – Rendgen može pomoći u otkrivanju preloma kostiju i degenerativnih bolesti zglobova.
  • CT skener – on koristi rendgenske zrake iz različitih uglova, kombinuje ih pri čemu se dobija slika celog tela. CT skener može pomoći u dijagnostikovanju problema sa kostima i malim, jedva vidljivim prelomima. Posebna vrsta CT skeniranja može precizno identifikovati giht čak i kada zglob nije upaljen.
  • Ultrazvuk – Ova tehnologija koristi zvučne talase za izradu slika u realnom vremenu struktura mekog tkiva unutar i oko kolena. Lekar će možda poželeti da pomeri koleno u različite položaje tokom ultrazvuka da bi proverio da li ima specifičnih problema.
  • Magnetna rezonanca – MRI koristi radio talase i snažan magnet za stvaranje 3D slika unutrašnjosti kolena. Ovaj test je posebno koristan u otkrivanju povreda mekih tkiva kao što su ligamenti, tetive, hrskavice i mišići.

Laboratorija: Ako postoji sumnja na infekciju, lekar će tražiti ispitivanje markera zapaljenja koji se rade na osnovu analize krvi.

Lečenje:

Lečenje će pre svega zavisiti od uzroka bola u kolenu. Najčešće će se koristiti lekovi koji pomažu da se ublaži bol i leče osnovna stanja, kao što je reumatoidni artritis ili giht.

  • Fizikalna terapija:
    1. Jačanje mišića oko kolena učiniće zglob stabilnijim. Vaš lekar može preporučiti fizikalnu terapiju ili različite vrste vežbi za jačanje na osnovu specifičnog stanja koje uzrokuje osećaj bola u kolenu.
    1. U određenim uslovima, mogu se koristiti različite vrste ortoza kako bi se zaštitio i podržao zglob kolena.

U nekim slučajevima, lekar može predložiti ubrizgavanje lekova ili drugih supstanci direktno u zglob. Primeri uključuju:

  • Kortikosteroide Injekcije kortikosteroidnog leka u zglob kolena mogu pomoći da se smanji upala i olakša bol. Ove injekcije nisu efikasne u svim slučajevima.
  • Hijaluronska kiselina – Gusta tečnost, slična tečnosti koja prirodno podmazuje zglobove. Hijaluronska kiselina se može ubrizgati u koleno kako bi se poboljšala pokretljivost i ublažila bol. Iako su rezultati studije pomešani oko efikasnosti ovog tretmana, olakšanje se može očekivati nakon određenog perioda.
  • Plazma bogata trombocitima sadrži koncentraciju različitih faktora rasta koji smanjuju upalu i promovišu zaceljenje. Ove vrste injekcija imaju tendenciju da bolje funkcionišu kod ljudi čiji je bol u kolenu uzrokovan uganućem ili drugim povredama.

Ako postoji potreba za hirurškim lečenjem, najčešće to nisu operacije koje zahtevaju hitno delovanje.