Mira Stojanović

Mira Stojanović

Posao stjuardese mnogima deluje neverovatno zabavan pa čak i prestižan, jer pruža život u oblacima (non-stop u pokretu), putovanja i obilazak metropola nisu samo puste želje već posao, a vrlo često se misli da je jedina obaveza stjuardese da bude uvek lepa i nasmejana. Retko ko primećuje i drugu stranu ove medalje: stajanje na nogama 15-20 sati (prekookeanski letovi), ceo dan u štiklama sa kompletnom šminkom, uspravno stajanje prilikom poletanja aviona i demonstriranja sigurnosnih procedura, uvek imati osmeh čak i kada se ne osećaju dobro ili im se obraćaju histerični i neljubazni putnici, biti smiren i operativan u opasnim situacijama i uvek odgovarati na sva moguća i nemoguća pitanja putnika.

Tako je izgledao radni vek stjuardese Mire Stojanović (50) tokom 15 godina kojoj je artroza osujetila „let“.
-Putovanja i neobične destinacije bile su moj san, ali istina je da naš posao ne dozvoljava da ostanemo dugo u nekoj zemlji i upoznamo njenu kulturu. Uvek je tu nekoliko sati odmora do sledećeg leta. Nedovoljno da uživamo u gradu u koji smo sletele. Godine sam provela stojeći u avionu, sa povremenim šetanjem između sedišta. To je ostavilo traga i na kičmi i na zglobovima. Zbog čestih bolova zatražila sam premeštaj i postala zemaljska stjuardesa, ali kako sam morala satima da sedim za šalterom stanje se pogoršalo. Tražila sam savete i preglede raznih lekara, ali odgovor je uvek bio isti. Zglobovi su bili istrošeni i došlo je i do okoštavanja. Bolovi su postali jaki, a svi lekovi i melemi nisu pomagali. Ni ležanje kod kuće nije pomagalo. Sve sam više zavisila od ukućana i to me je činilo depresivnom. Morala sam da uzmem bolovanje, pa neplaćeno odsustvo. Osećala sam se kao da mi je neko odsekao „krila“ – sa setom priča Mira.

Posledice mog višedecenijskog stajanja na nogama su za mene bile strašne, sve dok nisam dobila poziv od stare prijateljice, takođe stjuardese sa kojom sam se viđala samo jednom godišnje, jer smo radile za različite avio kompanije. Nisam bila u stanju da odem do grada na kafu pa me je posetila kod kuće. Šokirala se stanjem u kom me je zatekla. Umesto razumevanja začula sam kritiku. Objasnila mi je da već godinama na tržištu postoje preparati na prirodnoj bazi, koji otklanjaju probleme kao što je moj. Već sutradan mi je donela dve bočice ArthroCure kapsula. Nisam bila optimista. ali ona je bila uporna i odmah mi telefonom poručila najjači tretman. „Ništa ne gubiš! Više si izgubila trpeći bole. Kaspule će ti stići na kućnu adresu, a ako ne budeš zadovoljna, vratiće ti novac.“ Bila sam skeptična, ali nakon 3 nedelje bol je počeo da popušta. Nije nestao, postao je podnošljiv. Mogla sam da šetam čak i po dvorišu. Uključila sam i lagane vežbe, a nakon 10 dana bol je postao skoro zanemarljiv, a moj pogled sve češće usmeren ka nebu. Htela sam opet da letim. Prijavila sam se svojoj bazi i podnela dokumentaciju za aktivnu službu. U međuvremenu nastavila sam da redovno pijem ArthroCure kapsule i radim vežbe. A nakon par meseci prošla sam sve testove i kontrolu našeg avio tima i bila spremna ponovo da poletim. Mojoj sreći nije bilo kraja – iskrena je Mira Stojanović.