Dragoljub Mišić

Dragoljub Mišić

Prednost toga što ste vojni pilot jeste mogućnost da beneficirananim radnim stažom ispunite uslov za penziju mnogo ranije. Imao sam 50 i rešio da ostatak života posvetim porodici. Već tada sam osećao prve simptome nečega što će se pretvoriti u moju najveću noćnu moru, artrozu.” – započinje svoju priču penzionisani vojni pilot Dragoljub Mišić.

„Napori koje je moje telo trpelo u avionu ostavili su trag, kako na kičmi tako i na zglobovima. Godine su prolazile, a stanje se pogoršavalo. Tražio sam savete i preglede kako vojnih tako i privatnih lekara, ali odgovor je bio isti. Zglobovi su bili istrošeni i došlo je i do okoštavanja. Bolovi su postajali nesnosni, a svi lekovi, melemi, kreme… sve što sam koristio, možda su i pomagali, ali ne dovoljno. Dok je supruga bila uz mene nisam ni bio svestan koliko sam zavistan od tuđe pomoći. Nakon što je preminula pao sam u depresiju. Bio sam slomljen. Od bolova prikovan za krevet postao sam još jedno „dete“ kćerki i zetu. Kao da nisu imali svojih problema: nisu mogli naći vrtić u blizini stana, a kćerka je svaki put imala problem na poslu da dobije slobodno kada se unuk razboli i ona mora da ga čuva. Osećao sam se još gore. Umesto da pomognem samo sam bio dodatni teret….“ – nerado se priseća ne tako davne prošlosti Dragoljub.

Spas je stigao od kolege

„Nedugo zatim stigao je poziv za proslavu Dana Vojske i 40. godišnjica klase. Nije mi padalo na pamet da ću otići na tako nešto. Stan nisam napustio 2 godine, a do toaleta nisam mogao bez hodalice. Isti taj dan pozvao me kolega koga nisam dugo čuo. Radovao se proslavi i predložio da idemo zajedno. Ispričao sam mu svoje probleme, ali umesto razumevanje začuo sam smeh. Pitao me je u kom veku živim i da li čitam novine i internet. Postoje preparati na prirodnoj bazi koji pomažu ljudima sa problemima kao što je moj. Seo je u kola i doneo dve bočice ArthroCure kapsula. Poslednje što mi je trebalo jeste još jedna terapija, ali bio je vrlo uporan. I odmah telefonom naručio najjači tretman da mi isporuče na kućnu adresu. „Šta te košta“, reče prijatelj. „Ako ne bude delovalo pozovi ovaj broj telefona i vratiće ti novac. Nemaš šta da izgubiš! Pogledaj se, već si sve izgubio tako prikovan za krevet.“ Nevoljno, ali pristao sam da ArthroCure ubacim u svoj raspored tretmana. Ispratio prijatelja i nastavio svoj život na kauču. Nakon dve nedelje neverovatna stvar mi se desila. Potpuno nesvesno, žedan, otišao sam po čašu vode i tada shvatio… Došao sam u kuhinju bez hodalice! Potpuno neverovatno. Bol nije nestao, ali je postao podnošljiv, mogao sam da se krećem, čak i čučnem do pola. Nastavio sam sa tretmanom i ubacio par vežbi za razgibavanje i nakon nekoliko nedelja bol je postao skoro zanemarljiv. Obukao sam uniformu, okačio medalje i sa ponosom otišao na proslavu da vidim svoje kolege i saborce. Saznao sam tada da već nekolicina njih koristi ArthroCure, a od tog dana bogme skoro svi. Kćerka je bila oduševljena napretkom koji sam napravio i nije mogla da sakrije suze. Nisam još bio spreman da podignem unuka, ali znao sam da se bliži i taj dan. Nakon par meseci redovnog korišćenja ArthroCure kapsula postao sam onaj stari. Brinuo sam se o sebi i bio spreman za više. Došao je i taj dan. Unuk je dobio temperaturu, a kćerka me je zamolila da ga pripazim dok su oni na poslu. Srce mi je bilo puno i jedva sam sakrio suze od nje. A najdraži dan u životu mi je bio kada je unuk pitao mamu da li mora u obdanište i što ne može deda da ga čuva. Sada ga čuvam jedan dan nedeljno. Učim ga da svira gitaru, a on mene kako da koristim tablet. Zajedno kujemo plan kako da ubedimo kćerku i zeta da ga ispišu iz obdaništa i da ga ja čuvam. Želim da ga naučim pravim vrednostima ovih nekoliko meseci dok ne krene u prvi razred“.