Dragoljub Mišić

Prednost toga što ste vojni pilot jeste mogućnost da beneficirananim radnim stažom ispunite uslov za penziju mnogo ranije. Imao sam 50 i rešio da ostatak života posvetim porodici. Već tada sam osećao prve simptome nečega što će se pretvoriti u moju najveću noćnu moru, artrozu.” – započinje svoju priču penzionisani vojni pilot Dragoljub Mišić.
Progledaj ceo članak

Mira Stojanović

Posao stjuardese mnogima deluje neverovatno zabavan pa čak i prestižan, jer pruža život u oblacima (non-stop u pokretu), putovanja i obilazak metropola nisu samo puste želje već posao, a vrlo često se misli da je jedina obaveza stjuardese da bude uvek lepa i nasmejana. Retko ko primećuje i drugu stranu ove medalje: stajanje na nogama 15-20 sati (prekookeanski letovi), ceo dan u štiklama sa kompletnom šminkom, uspravno stajanje prilikom poletanja aviona i demonstriranja sigurnosnih procedura, uvek imati osmeh čak i kada se ne osećaju dobro ili im se obraćaju histerični i neljubazni putnici, biti smiren i operativan u opasnim situacijama i uvek odgovarati na sva moguća i nemoguća pitanja putnika.
Progledaj ceo članak

Dušanka Jovanović

Biti nastavnik je za mene oduvek bio plemenit poziv, koji nosi veliku odgovornost da buduće generacije usmerimo na pravi put, ali i ogromnu dečiju ljubav koju dobijate u onom najiskrenijem i nejlepšem obliku. Zato sam sa velikim žarom radila svoj posao i bila maksimalno posvećena obrazovanju osnovaca punih 36 godina. Bog me nije obradovao da imam svoju decu pa sam sa velikom ljubavlju brinula o svojim đacima. Kada je došlo vreme penzije, znala sam da će se moj život iz korena promeniti, ali nisam znala kakve će biti posledice mog višedecenijsko stajanja na nogama. A onda je počela moja noćna mora, zvana artroza – započinje svoju ispovest nastavnica u penziji Dušanka Jovanović.
Progledaj ceo članak

Dragan i Dara Mitrović

Kad dođete u moje godine glavna briga vam je da popijete sve lekove po redu. I tako dan za danom. Ne žalim se, nije mi to bilo teško sve dok su delovali. Međutim, patio sam od artroze već godinama. Lekovi su nekada pomagali, ali poslednjih godinu dana bol sam opet počeo da osećam i postajao je nepodnošljiv. Već od rane zore osećao sam se ukočeno. Kukovi kao da nisu bili moji. Nisu me slušali. Teško sam ustajao iz kreveta, a nekad i sa stolice. Bol u leđima je bio jači kada se sagnem da nešto dohvatim. Bez pomoći supruge teško sam mogao da se ispravim. Stanje se pogoršavalo, a simptoma je bilo sve više. Znao sam da artroza opet pobeđuje“, iskren je Dragan Mitrović (67) iz Beograda koji je zbog upale svih zglobova potpuno izgubio volju za životom i upao u jedno bezvoljno stanje verujući da je sve uzalud.
Progledaj ceo članak